Можете ли нам се укратко представити?

Моје име је Николина Мирковић, завршила сам средњу економску школу 2017. године на смјеру пословно-правни техничар. У праву се нисам пронашла, па сам одлучила да упишем Факултет пословне економије у Бијељини.

Моје име је Војислав Мирковић, завршио сам техничку школу 2017. године на смјеру енергетичар. Одлучио сам се за Факултет пословне економије, јер сам у старту знао да ћу се опредјелити за смјер пословна информатика како бих проширио своја знања у тој области која ме је одувијек занимала.

Када и како је почела ваша прича?

Још у првој години, професор Срђан Дамјановић нам је причао о предностима информатике као смјера, али и могућности запослења и прије дипломирања. Такође, било је ту приче и о паровима који се упознају на факултету и остану и након њега заједно, али смо се на те приче увијек сви само смјешкали.

Наша прича је почела на једној од пауза између предавања, када је Војислав објашњавао групи колега задатке из финансијске математике. Када је на пола једног задатка „запео“ ја сам му припомогла. Што би се рекло, остало је историја.

Какво је ваше искуство са студентском праксом и како сте дошли до жељеног запослења?

На трећој години, обоје смо се одлучили за смјер Пословна информатика, јер смо у томе видјели будућност. Већ тада су нам и професори, али и асистенти говорили да би требало да се пријављујемо на студентске праксе, јер факултет сарађује са много фирми из Бијељине, али и околине. Предности праксе су непроцјењиве, јер све оно што сте учили на факултету, сва она теорија и задаци добију смисао. Ми смо се одлучили да праксу одрадимо у фирми „Орао“ а.д. за производњу и ремонт, јер нам је речено да се код њих управо тада уводио нови информациони систем, што је нама био довољан знак да одемо тамо. И заиста, толико знања које смо носили са факултета нам је значило на пракси. У Орлу смо прошли кроз скоро све секторе, те смо тако обновили, али и проширили наша знања која смо носили из многих предмета на студијама.

„Орао“ је фирма која обилује дугогодишњом традицијом и искуством, са много процеса на једном мјесту који вам помажу да испратите неки посао од почетка до краја. Очекивано, највише нам је значило то увођење новог информационог система, јер је то наша област. Како им је затребала помоћ из те области, а ми смо били ради да ширимо наша знања, одлучили су да нас задрже. Тако смо нас двоје већ у трећој години радили посао у струци, а уједно и студирали.

Николина, када и како те је Војислав запросио и када сте се вјенчали?

На једним од вјежби код професорице Биљане Ковачевић на трећој години, Војислав ме је запросио. Занимљива чињеница јесте да су се те вјежбе одржавале у истој слушаоници у којој смо се и упознали, онда са оним задацима из математике. Ништа није случајно. ;)

Након дипломирања услиједило је вјенчање, а уз то и одлука да наставимо са радом на себи. Уписали смо мастер студије на Факултету пословне економије, на смјеру Дигитална економија. Изузетно смо задовољни предметима и професорима на другом циклусу студија, гдје наше знање само постаје веће.

Захвални смо Факултету пословне економије, јер смо уписом на њега добили не само знање, него и посао у струци, љубав свог живота, али и породицу јер нам ускоро долази нови члан.

Која је ваша порука будућим студентима?

Слиједите своје снове, ко зна, можда се баш на Факултету остваре, можда баш тамо почне и ваша прича.