Тема овогодишњег научног скупа била је: „УТИЦАЈ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ПРОМЈЕНА НА НАЦИОНАЛНУ ЕКОНОМИЈУ“.
Овогодишњем интернационалном научном скупу у организацији Факултета пословне економије Бијељина Универзитета у Источном Сарајеву, Економског факултета Универзитета у Београду, Економског факултета Универзитета у Нишу, Економског факултета у Суботици Универзитета у Новом Саду, Економског факултета Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, Економског факултета Универзитета у Крагујевцу и Привредне коморе Републике Српске, Подручне привредне коморе Бијељина, присуствовали су многобројни учесници и гости из земље и иностранства, представници Градске управе Града Бијељина, представници академске заједнице економских и других факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Приштини, учесници и гости из БиХ, Србије и региона, али и шире, представници реалног сектора, успјешни привредници, људи из праксе, са којима Факултет има изузетну пословно-техничку сарадњу, те представници академског особља и запослени Факултета пословне економије Бијељина.
Приликом обраћања присутнима, декан Факултета пословне економије Бијељина, проф. др Весна Петровић се најприје захвалила свима који су дошли да својим радом и присуством увеличају овај догађај. Рекла је да Факултет већ једанаесту годину организује научни скуп, те да су научни скупови идеалан спој научног рада и предивног дружења из кога се рађају прекрасна пријатељства.
Присутнима су се својим говорима обратили и: проф. др Мирослав Н. Јовановић са Универзитета у Женеви, у име радног предсједништва научног скупа, проф. др Срђан Лалића, проректора за људске и материјалне ресурсе Универзитета у Источном Сарајеву, представник Градске управе Града Бијељине Љубица Млађеновић, предсједник Скупштине Града Бијељина господин Александар Ђурђевић, проф. др Миленко Крајишник, предсједник Фискалног савјета Републике Српске и декан Економског факултета у Бањој Луци, деканица Економског факултета Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, проф. др Тања Вујовић, проф. др Јелена Кочовић са Економског факултета Универзитета у Београду, проф. др Јадранка Ђуровић Тодоровић са Економског факултета у Нишу, проф. др Александар Грубор са Економског факултета из Суботице, као и представник Привредне коморе Републике Српске, Подручне привредне коморе Бијељина, Славица Марковић.
На пленарној сједници су излагана четири рада.
Рад под називом THE RIPPLE EFFECT: ANALYZING THE INFLUENCE OF CURRENT GEOPOLITICAL CHANGES ON NATIONAL ECONOMY (THE CASE OF MODERN RUSSIA), чији су аутори проф. др Олга Трофименко и проф. др Sergei Sutyrin са Универзитета у Санкт Петербургу, Руска федерација, излагала је проф. др. Олга Трофименко.
Рад под називом A COMPARATIVE STUDY OF CSR REPORTING PRACTICES IN THE BANKING INDUSTRY: AN ANALYSIS OF UK AND CYPRUS CASES IN A CROSS-COUNTRY CONTEXT чији су аутори професори Panayiotis Kontakos, University UCLan Cyprus, Larnaka, Cyprus и George Christoforou, University UCLan Cyprus, Larnaka, Cyprus, излагао је проф. др Panayiotis Kontakos.
Проф. др Јелена Кочовић, са Економског факултета Универзитета у Београду, излагала је рад под називом ТРЖИШТЕ ОСИГУРАЊА У УСЛОВИМА ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ.
Рад под називом УТИЦАЈ ГЛОБАЛНИХ КРЕТАЊА НА ЕКОНОМСКИ РАСТ И ФИСКАЛНУ СТАБИЛНОСТ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ чији су аутори: доц. др Биљана Срдић Гојковић, Универзитет у Бањој Луци, Економски факултет, члан Фискалног савјета Републике Српске, проф. др Бранко Крсмановић, Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет пословне економије Бијељина, члан Фискалног савјета Републике Српске и проф. др Миленко Крајишник, Универзитет у Бањој Луци, Економски факултет, предсједник Фискалног савјета Републике Српске, излагао је проф. др Бранко Крсмановић.
Након пленарне сједнице услиједио је коктел, а затим излагање радова у пет паралелних секција. Дружење је настављено на заједничком ручку у ресторану Пет језера.
За 11. Интернационални научни скуп „ЕКОНБИЗ 2023“ пријављена су укупно 52 научна рада са 106 аутора и коаутора.
Овај изузетно посјећен догађај који је допринјео новим познанствима, стицању нових знања, развоју нових креативних идеја и размјени искустава био је и медијски пропраћен.