Има тих посебних људи који се никада не жале, не тугују, без обзира на све невоље које их снађу, и увијек су ту за друге, има тих људи на које сте једноставно поносни и срећни што их познајете...

Особе са инвалидитетом у нашем друштву често живе на маргинама живота. Када је уписивала факултет рекла је да сви сумњају у њу, да су јој многи са подсмијехом говорили да она то не може завршити.

Борила се, као што се и кроз живот борила, кроз живот који ју је сламао, али је није сломио него је учинио јачом, чинећи људе око ње јачим и бољим људима. Ниједну годину за вријеме студија није обновила, положила је све испите, одрадила је студентску праксу, стекла много пријатеља који су неизмјерно срећни што је познају јер им је била мотивација и искрен пријатељ. Увијек тиха и непримјетна, ни по чему се није издвајала од других, а опет тако посебна и тако упечатљива...

Одбрана дипломског рада је била заиста дирљива и измамила је многе сузе и њених најближих, прије свега чланова породице, пријатеља и колега, али и чланова комисије. Приликом промоције диплома Сандри ће од стране Факултета бити додјељена и плакета за посебан труд и залагање као и пригодна награда којом желимо да јој поручимо да смо поносни на њу.