Рођена сам у Шапцу, где сам и завршила основну школу у ОШ „Јеврем Обреновић“. Након завршетка, први пут сам се нашла на важној прекретници живота – како донети праву одлуку, којим правцем кренути? Одлучила сам да упишем Економско – трговинску школу у Шапцу, смер финансијски администратор. Средња школа прошла је као дланом о длан и поново, можда овај пут још важнија прекретница – шта даље? Четири године похађања ове школе учиниле су да заволим предмете из економске групе, па сам чврсто одлучила да се у будућности желим бавити економијом. Главно питање је било – избор факултета?
Да будем искрена, оно што је од пресудног значаја било за уписивање Факултета пословне економије у Бијељини јесте веома ниска школарина, тј. знатно нижа него на Универзитетима у Србији. Током студирања уверила сам се да је висина школарине овог факултета обрнуто пропорционална знању и могућностима које пружа захваљујући стручним професорима и асистентима спремним да у целости пренесу знање на своје студенте.
Студирајући на ФПЕ имала сам прилику да учествујем и у разним ваннаставним активностима, као и у хуманитарним акцијама, које су по мом мишљењу неизоставна активност сваког факултета, јер ова, пре свега васпитна установа, треба да нас научи да није све подређено профиту.
У другој половини четврте године похађала сам праксу у компанији „Sport Vision“, где сам након обављене праксе ступила у радни однос у сектору маркетинг, те бих се овом приликом захвалила својим колегама на пруженој помоћи као и целокупном колективу компаније „Sport Vision“ на указаном поверењу и пруженој шанси да своје прво радно искуство стекнем баш у тако успешној компанији. Наравно, велику захвалност дугујем и ФПЕ који ми је све то и омогућио.
Бијељина је миран студентски град који пружа широк спектар могућности, тако да се ни најмање нисам покајала што сам изабрала овај град и Републику Српску, коју не сматрам страном државом, за студирање.
Иако је присутан тренд одласка младих и школованих људи у иностранство, жеља ми је да живим у својој земљи и да поштеним радом и трудом обезбедим себи квалитетан живот. Иако већина људи мисли да је овде то немогуће због корупције и многих других проблема, ја ипак сматрам да живимо у прилично здравој средини и потрудићу се да докажем да је могуће.
Мени су одувек наше традиционалне вредности биле испред свега и оне се још ретко где у свету гаје. Такође, везана сам за своју породицу и пријатеље чија подршка је увек била мој „стуб – ослонац“ у свему и не бих могла ни замислити да живим далеко од њих.
Не постоји формула за успех, најважније је да волите оно што радите. Ако волите оно чиме се бавите, сигурно ћете успети. Ипак, оно што је базична формула за успех јесте књига, као и много учења и уложеног труда.
Упорност, правилан одабир занимања и добра мотивација – три су кључне ствари да у ономе што радиш будеш међу најбољима.