Можете ли нам се укратко представити?

Моје име је Срећко Илић. Рођен сам у Бијељини 1998. године. Похађао сам Основну школу „Меша Селимовић“ Јања, а након завршене основне школе уписујем Техничку школу „Михајло Пупин“ у Бијељини, смјер Техничар рачунарства. Размишљао сам о томе у коме смјеру да наставим своје даље образовање и одлучио сам се за Факултет пословне економије Бијељина. Дипломирао сам на Факултету пословне економије, на студијском програму Пословна информатика, као најбољи студент моје генерације и сада сам запослен као сарадник у настави, звање асистент и изводим вјежбе из шест предмета, на све четири године основних академских студија. Моја ужа научна област су Информационе науке – друштвени аспекти.

Који су Ваши планови за даље образовање?

Сада похађам мастер студиј, на студијском програму Дигитална економија, такође на Факултету пословне економије Бијељина. У плану сам да похађам и докторске студије након што завршим мастер студиј како бих могао напредовати у изборима у виша звања и изградити успјешну пословну каријеру обављајући посао који волим.

Да ли волите посао којим се бавите и колико Вам је Факултет помогао у одабиру и проналаску жељеног запослења?

Факултет пословне економије ми је донио много тога лијепог, што ћу засигурно памтити за цио живот. Имао сам ту срећу да и током студија живим у граду у коме сам се родио и да студирам оно што ме је одувијек занимало. Посао који сада радим, као асистент, је нешто што сам одувијек желио. Још током основног образовања, касније и током средњошколског образовања, волио сам да помажем другима да савладају све оне предмете које су теже савладавали, а са чијим савладавањем ја нисам имао никаквих потешкоћа. Вјерујем да се још тада родила љубав према овом послу. Много пута сам слушао приче других који су говорили да је рад у образовном сектору један од најплеменитијих и најљепших послова, а ја се сваким даном све више и више усаглашавам са њима.

Какав је Ваш однос са студентима којима предајете, с обзиром да сте до недавно и Ви били студент на првом циклусу студија, а и сада похађате мастер студије?

Студенти којима ја предајем су изузетно културни и васпитани млади људи, те ми није тешко да им и по више пута објасним нешто што на први мах нису разумјели. Моја обавеза јесте да им све разјасним до најситнијих детаља, али поред тога што је то моја обавеза, ја то радим са великим задовољством јер знам од коликог је то значаја за студенте, посебно због тога што сам и сам студент на другом циклусу студија. Када сам уписао Факултет пословне економије, многе економске појмове ја нисам разумио, али сам захваљујући свим професорима и професорицама и асистентима и асистенткињама успио да савладам све оно што ми је било непознато. Поучен сопственим искуством, данас као асистент имам још један разлог више да се што више потрудим и свима, који су у мојој или сличној ситуацији, олакшам њихов процес студирања на начин да им што боље и детаљније објасним све оно што је везано за градиво а њима још увијек недовољно јасно.

По чему ћете памтити своје студентске дане?

Поред свог знања које сам добио на Факултету пословне економије, које ми је олакшало студирање и на другом циклусу студија и које ће ми изузетно користити и на трећем циклусу студија, издвојио бих још једну, мени веома битну ствар. Студирајући у своме граду, на Факултету сам упознао и много људи, од којих ће пар њих, сигуран сам, бити моји пријатељи за цио живот. Са ове тачке гледишта, четири године основних академских студија на Факултету пословне економије су ми биле засигурно један од најљепсих периода у животу до сада, и на свако питање постављено, везано за студентски живот, одговарам са широким осмјехом на моме лицу.

Шта бисте поручили својим колегама и будућим бруцошима?

Будућим колегама бруцошима бих свакако препоручио да адекватно организују своје вријеме, да се максимално труде а резултати ће засигурно сами доћи и успјех у њиховом даљем пословном животу је загарантован.