Када сте уписали и када сте дипломирали на Факултету пословне економије Бијељина?

Прошло је десетак година од када смо Милица и ја уписали Факултет, Милица 2014. а ја 2012. године. Заједно смо ишли на Факултет и дипломирали на смјеру Пословна информатика, Милица 2018. а ја 2016. године. Тада смо били само узбуђени због чињенице да уопште идемо на Факултет и да смо студенти. Нисмо ни били свјесни шта ће све то да значи.

Каква су ваша сјећања на Факултет и на студентске дане?

Факултет је увијек имао посебно значење за нас док смо још били у средњој школи, увијек смо то доживљавали као нешто изузетно, а када смо кренули на предавања схватили смо и због чега. Први дани су били јако занимљиви, преко 220 бруцоша и најмање још толико колега са других година је било на предавањима, шетало по ходницима, чекало испред амфитеатра. Увијек је било занимљиво размишљати о томе како ли су они дошли до каснијих година, шта су све прошли и научили. Вријеме на Факултету је изузетно брзо прошло. Када се год присјећамо тог периода и гледамо слике не можемо да вјерујемо да је прошла деценија од када смо кренули на Факултет. То је представљало и један од најбољих периода живота, јер смо били слободни, имали смо јако много времена, али опет са друге стране осјетили смо мало и одговорности.

Поред тога на Факултету смо упознали и јако добро пријатеље са којима се скоро свакодневно чујемо и који такође дјеле слична мишљења о том периоду живота.

 Шта је то што сте научили на Факултет,у а што вам је помогло у даљем раду и напредовању?

Одлична ствар са Факултетом је да ствара осјећај одговорности и учи студенте не-доменским вјештинама а студенти тога најчешће нису ни свјесни. Под не-доменским вјештинама мисли се на вјештине које нису уско везане за област која се изучава. На пример, вјештина преговарања и аргументованог убјеђивања је подједнако битна као и знање из области у којој сте експерт. Стручне вјештине, али и наведене додатне вјештине добијају на значењу јако брзо. Имао сам срећу да сам још на четвртој години факултета, 2016 године, добио прилику да почнем да радим и учим у компанији ТелрадНет-у Бијељини.

У ТелрадНет-у сам провео двије године и под менторством проф. др Предрага Катанића стекао знање и искуство које ће да представља основу у свим даљим пословним подухватима.

Како је текао ваш пословни пут и напредак, односно, како сте од Бијељине дошли до Велике Британије?

Након пар година у ТелрадНет-у, Милица и ја прелазимо у Београд јер сам добио пословну понуду у компанији Halcom. Halcom се налази у центру Београда, код Ташмајдана и то је софтверска компанија чији производ користе све комерцијалне банке у Србији и неколико Централних банака из окружења. Halcom је био занимљив јер сам први пут морао на свакодневном ниво да причам са “странцима”. Матична канцеларија је била у Љубљани, тако да смо свакодневно морали да причамо са људима из Словеније и тада први пут до изражаја долазе “не-доменске” вјештине које се називају и soft skills. У компанији Halcom сам упознао изузетне људе. Тада је у развоју софтвера радило десетак људи и просјек година је био око 25, сви су били млади и енергија је била фантастична. Након мало мање од двије године, прелазим у компаније Seavus која се налазила свега двије улице, код Ботаничке баште. Seavus је outsourcing компаније која има много клијената. Сваки клијент има свој неки пројекат на коме ради неки тим у оквиру компаније.

Ја сам радио за шведско-данску групацију Eurogiro на пројекту међунардне размјене новца. И овдје ми је знање из економије и са факултета јако много значило. Док су друге колеге на послу муку мучиле око терминологије ја сам имао довољно времена да се усредсредим на обављање задатака и додатно учење.

У овом периоду Милица такође завршава факултет и запошљава се у компанији Finbet која се налази код Храма Св. Саве. Милица се запошљава на релативно младој позицији, позицији DevOps инжењера. Ова позиција представља велики изазов због ограничених ресурса из којих би могла да се усавршава али и због саме комплексности коју позиција са собом носи. Милица већ тада почиње да ради за организације у оквиру владе Велике Британије као што су: Home Office, Border Force, FCDO и друге. Милица остаје у компанији Finbet док смо ми у Београду, усавршава своје знање и постаје кључни члан Инфраструцтуре тима.

Након неколико година пројекат у Seavus компанији се завршава и ја прелазим у InterVenture, такође outsourcing компанију која има изузетно модеран приступ пословању. Ту је присутна flat структура која је карактеристична по томе што не постоји највиће убица продуктивности: микро-менаџмент од стране менаџера. У InterVenture сам радио у тиму од пет људи, за њемачког cloud/web providera клијента Ionos.

Занимљиво је што је један од чланова тима такође био колега са Факултета пословне економије Бијељина који се тада доселио у Београд.

Крајем 2022. године се завршава пројекат у Ionos-у и ја добијам понуду од компаније Opencast да пређем у Лондон на позицију Софтвер инжењер - консултант и радим за HMRC(His Majesty Revenue and Customs - Краљево министарство пореза и царина).

Тренутно радим на развијању платформе за обраду ECL (Economic crime levy - порез на привредни криминал). Ово представља прекретницу у нашим каријерама јер и Милица добија понуду да пређе у Лондон гдје постаје Cloud Infrastructure Engineer и почиње да ради на пројектима за Европску Централну банку. Милицина компанија Finbet је имала матичну канцеларију у Лондону под називом Fincore LTD. Тако да почетком 2023 прелазимо у Лондон а нешто касније у Newcastle гдје се сада и налазимо, јер нам се више свиђа начин живота који је овде присутан, а и због шансе да се више ужива у предивној природи која окружује град.

Факултет је поносан на вас и на ваше успјехе, а да ли и ви са поносом говорите о своме Факултету?

После свих година и даље тврдимо да је Факултет био један од најљепших периода наших живота, зато и имамо осјећај да су четири године тако брзо прошле. Захвални смо свим професорима и асистентима који су имали и више него много стрпљења за нас и који су се трудли из петних жила да нам пренесу колико год могу знања и искуства. Гдје год смо живјели и радили са поносом смо говорили који Факултет смо завршили. Наша диплома стоји раме уз раме са дипломам свих колега и из Београда и из Велике Британије.

Која је ваша порука будућим бруцошима?

Ми смо успјели, можете и ви!