Можете ли нам се укратко представити?

Моје име је Славољуб Пајкановић. На Факултет пословне економије у Бијељини уписао сам се 2008. године, након што сам завршио Економску школу у Бијељини. Дипломирао сам 2012. године. Уписао сам мастер, положио све испите, а одбрану мастер рада сам оставио за „касније“. Занимљиво је да сам и дипломски и мастер радио на темама из рачуноводства. Данас, кад год неко помене Међународне рачуноводствене стандарде, ја у шали кажем да ми они дођу као стара родбина – све их знаш по имену, али се увијек изненадиш кад те неко стварно позове да их примјењујеш.

Како је почела Ваша пословна прича?

Након дипломирања вратио сам се у родни Угљевик и, као и већина мојих суграђана, прве кораке направио у Руднику и Термоелектрани. Тамо се брзо научи једна лекција: ако ниси у Руднику или Термоелектрани, онда бар имаш некога ко јесте. Угљевик је, што би се рекло, једна велика породица – само не знаш увијек ко ти је директор, а ко комшија.

Године 2015. отиснуо сам се у Аустралију, у Сиднеј, гдје сам провео шест мјесеци – дивно искуство, али сам схватио да сам више рођен за бројке него за сурфовање.

По повратку сам 2016. почео да радим у „Phoenix Pharma“-и у Бијељини као Финансијски контролор. То је био мој прави улазак у финансије: ту сам стекао основна практична знања о финансијама, рачуноводству, извјештавању и планирању. Те двије и по године биле су мој „финансијски занат“.

Гдје Вас је то даље одвела жеља за новим изазовима и приликама?

Жеља за новим изазовима одвела ме је 2019. Године у Берлин, град који ми је постао дом. Имао сам привилегију да радим у BASF-у, највећој хемијској компанији на свијету, у области трансферних цијена. Тим у којем сам радио био је прави мали УН – у сваком тренутку бар десет различитих националности за једним столом. Тамо сам научио и једну занимљиву чињеницу: у сваком ауту који се произведе у Њемачкој, 99% дијелова је у неком тренутку „прошетало“ кроз BASF. Дакле, ко каже да хемија није свуда око нас?

Радећи у овако великом систему, схватио сам и како природне појаве утичу на бројке: низак ниво ријеке Рајне може буквално пореметити финансијске резултате компаније. То је онај тренутак када схватиш да и економисти морају пратити временску прогнозу.

Након три године у BASF-у, прешао сам у „Delivery Hero“, компанију са франкфуртске берзе која се бави доставом хране. Са једне стране, из једног прецизног и стабилног система каква је хемијска индустрија, ушао сам у млађу, динамичнију и подједнако захтјевну е-комерц индустрију. На почетку сам радио као Senior, а затим и као Lead Finance Analyst за регион Азија Пацифик и бренд Foodpanda. Моја улога ме је често водила у Сингапур, гдје сам био дубоко укључен у буџетске процесе и чак водио локалне тимове. И ту сам схватио да је, колико год да је ковид био тежак период, бар један позитиван ефекат био очигледан – људи су храну поручивали чешће него икад.

Крајем 2023. сам промијенио позицију и регион – данас сам FP&A Manager у Delivery Hero и покривам тржишта Јужне Америке. То значи да сам повремено у Буенос Ајресу, гдје представљам кључну везу између Board-а у Берлину и регионалног менаџмента у Латинској Америци. Водим тим од три сјајна аналитичара, али ми остаје мала жеља да међу њима буде неко са наших простора – макар због кафанских примјера које би одмах схватили.