1. Ako je vreme dato u godinama (g) prost interes izračunavamo na sledeći način:

• 1) \(I=\frac{K\cdot p\cdot g}{100}\)
• 2) \(I=\frac{K\cdot p\cdot g}{1200}\)
• 3) \(I=\frac{K\cdot p\cdot g}{36000}\)
• 4) \(I=\frac{K\cdot g}{36000/p}\)

2. Ako je vreme dato u mesecima (\(m\)) prost interes izračunavamo na sledeći način:

• 1) \(I=\frac{K\cdot p\cdot m}{100}\)
• 2) \(I=\frac{K\cdot p\cdot m}{1200}\)
• 3) \(I=\frac{K\cdot p\cdot m}{36000}\)
• 4) \(I=\frac{K\cdot p\cdot m}{36500}\)

3. Ako je vreme dato u danima (d) prost interes izračunavamo na sledeći način:

• 1) \(I=\frac{K\cdot p\cdot d}{100}\)
• 2) \(I=\frac{K\cdot p\cdot d}{36000}\)
• 3) \(I=\frac{K\cdot p\cdot d}{1200}\)
• 4) \(I=\frac{K\cdot d}{36500/p - d}\)

4. Kada se kamata obračunava i dodaje glavnici na kraju svakog perioda kapitalisanja, takav način računanja interesa naziva se:

• 1) anticipativno računanje interesa
• 2) prosto računanje interesa
• 3) dekurzivno računanje interesa
• 4) relativno računanje interesa

5. Nakon godinu dana krajnja vrednost kapitala uloženog uz prost interes i kapitala uloženog uz složen interes će se izjednačiti ukoliko su:

• 1) uloženi uz istu kamatnu stopu
• 2) uložene iste početne vrednosti kapitala, po istoj kamatnoj stopi, uz uslov da je kod složenog interesa kapitalisanje godišnje
• 3) uložene iste vrednosti kapitala
• 4) početne vrednosti kapitala i kamatne stope iste

6. Faktor akumulacije predstavlja:

• 1) krajnju (buduću) vrednost jedne novčane jedinice na kraju n-te godine uložene uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 2) sadašnju vrednost jedne novčane jedinice raspoložive na kraju n-te godine, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 3) zbir krajnjih vrednosti uloga od jedne novčane jedinice ulaganih početkom svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 4) sadašnju vrednost n isplata (ili uplata) od jedne novčane jedinice učinjenih krajem svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d

7. Diskontni faktor predstavlja:

• 1) krajnju (buduću) vrednost jedne novčane jedinice na kraju n-te godine uložene uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 2) sadašnju vrednost jedne novčane jedinice raspoložive na kraju n-te godine, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 3) zbir krajnjih vrednosti uloga od jedne novčane jedinice ulaganih početkom svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 4) sadašnju vrednost n isplata (ili uplata) od jedne novčane jedinice učinjenih krajem svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d

8. Faktor dodajnih uloga predstavlja:

• 1) sadašnju vrednost jedne novčane jedinice raspoložive na kraju n-te godine, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 2) krajnju (buduću) vrednost jedne novčane jedinice na kraju n-te godine uložene uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 3) zbir krajnjih vrednosti uloga od jedne novčane jedinice ulaganih početkom svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 4) sadašnju vrednost n isplata (ili uplata) od jedne novčane jedinice učinjenih krajem svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d

9. Faktor aktualizacije predstavlja:

• 1) sadašnju vrednost jedne novčane jedinice raspoložive na kraju n-te godine, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 2) sadašnju vrednost n isplata (ili uplata) od jedne novčane jedinice učinjenih krajem svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 3) zbir krajnjih vrednosti uloga od jedne novčane jedinice ulaganih početkom svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 4) krajnju (buduću) vrednost jedne novčane jedinice na kraju n-te godine uložene uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d

10. Faktor povraćaja predstavlja:

• 1) krajnju (buduću) vrednost jedne novčane jedinice na kraju n-te godine uložene uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 2) sadašnju vrednost jedne novčane jedinice raspoložive na kraju n-te godine, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 3) zbir krajnjih vrednosti uloga od jedne novčane jedinice ulaganih početkom svake godine u toku n godina, uz složeni interes po kamatnoj stopi p% (pa)d
• 4) vrednost dekurzivnog anuiteta na zajam od jedne novčane jedinice, koji se amortizuje sa n jednakih anuiteta uz dekurzivno računanje interesa po kamatnoj stopi p% (pa)

11. Anuitetni faktor se još naziva:

• 1) Faktor akumulacije
• 2) Faktor dodajnih uloga
• 3) Faktor povraćaja
• 4) Diskontni faktor

12. Prve finansijske tablice se određuju na bazi:

• 1) Faktora akumulacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 2) Faktora dodajnih uloga za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 3) Diskontnog faktora za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 4) Faktora povraćaja za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda

13. Druge finansijske tablice se određuju na bazi:

• 1) Faktora akumulacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 2) Faktora dodajnih uloga za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 3) Faktora povraćaja za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 4) Diskontnog faktora za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda

14. Treće finansijske tablice se određuju na bazi:

• 1) Faktora akumulacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda;
• 2) Faktora dodajnih uloga za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda;
• 3) Faktora povraćaja za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda;
• 4) Faktora aktualizacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda.

15. Četvrte finansijske tablice se određuju na bazi:

• 1) Faktora akumulacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 2) Faktora dodajnih uloga za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 3) Faktora povraćaja za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 4) Faktora aktualizacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda

16. Pete finansijske tablice se određuju na bazi:

• 1) Faktora akumulacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 2) Faktora dodajnih uloga za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 3) Faktora povraćaja za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda
• 4) Faktora aktualizacije za određene kamatne stope i za određeni broj obračunskih perioda

17. Druge finansijske tablice su jednake:

• 1) Zbiru faktora akumulacije
• 2) Recipročnoj vrednosti faktor aktualizacije
• 3) Recipročnoj vrednosti faktora akumulacije
• 4) Zbiru diskontnih faktora

18. Ako je faktor akumulacije \( r^n = 1{,}05 \) tada je diskontni faktor jednak: rn=1,05\)

• 1) 1,05
• 2) 0,05
• 3) 1/1,05
• 4) \(\sqrt[n]{1{,}05}\)

19. Treće finansijske tablice su jednake:

• 1) Recipročnoj vrednosti faktora akumulacije
• 2) Zbiru faktora akumulacije
• 3) Recipročnoj vrednosti faktor aktualizacije
• 4) Zbiru diskontnih faktora

20. Četvrte finansijske tablice su jednake:

• 1) Recipročnoj vrednosti faktora akumulacije
• 2) Zbiru faktora akumulacije
• 3) Recipročnoj vrednosti faktor aktualizacije
• 4) Zbiru diskontnih faktora

21. Pete finansijske tablice su jednake:

• 1) Zbiru faktora akumulacije
• 2) Recipročnoj vrednosti faktora akumulacije
• 3) Recipročnoj vrednosti faktor aktualizacije
• 4) Zbiru diskontnih faktora

22. Ako je anuitetni faktor \( \frac{r^n \cdot (r-1)}{r^n - 1} = 0{,}082587 \) tada je faktor aktualizacije jednak:

• 1) \( \frac{(1{,}082587)^{n} \cdot 0{,}082587}{(1{,}082587)^{n} - 1} \)
• 2) \( \frac{1}{0{,}082587} \)
• 3) \( (1+0{,}082587)^{n} \)
• 4) \( \sqrt[n]{0{,}082587} \)

23. Koji od faktora kada se pomnoži sa odobrenim iznosom zajma služi za određivanje jednakog anuiteta pri dekurzivnom računanju interesa:

• 1) Faktor akumulacije
• 2) Faktor dodajnih uloga
• 3) Faktor povraćaja
• 4) Diskontni faktor

24. Otplaćeni deo duga sa prvih k plaćenih anuiteta jednak je:

• 1) zbiru svih preostalih anuiteta
• 2) zbiru preostalih anuiteta umanjenih za zbir preostalog interesa
• 3) zbiru do tada plaćenih otplata
• 4) diskontovanoj vrednosti svih preostalih anuiteta koji će biti plaćeni tokom amortizacije zajma

25. Ostatak duga posle k plaćenih anuiteta može se dobiti:

• 1) kada se diskontuju vrednosti svih anuiteta koji će biti plaćeni tokom amortizacije zajma
• 2) kada se od iznosa zajma oduzme prvih k plaćenih anuiteta
• 3) kada se od iznosa zajma oduzme prvih k plaćenih interesa
• 4) kada se diskontuju vrednosti svih preostalih anuiteta koji će biti plaćeni tokom amortizacije zajma

26. Odobreni iznos zajma jednak je:

• 1) zbiru ukupno plaćenih anuiteta u toku amortizacije zajma
• 2) zbiru ukupno plaćenih anuiteta umanjenih za zbir ukupno plaćenog interesa
• 3) zbiru prvih k plaćenih otplata
• 4) diskontovanoj vrednosti prvih k plaćenih anuiteta

27. Zakon otplata glasi:

• 1) Svaka otplata je jednaka količniku prethodne otplate i faktora akumulacije za jedan obračunski period
• 2) Svaka otplata je jednaka proizvodu prethodne otplate i faktora akumulacije za jedan obračunski period
• 3) Svaka otplata je jednaka razlici prethodne otplate i faktora akumulacije za jedan obračunski period
• 4) Svaka otplata je jednaka zbiru prethodne otplate i faktora akumulacije za jedan obračunski period

28. Ako se kamatna stopa poveća, anuitet po kome se otplaćuje zajam, koji ugovoren sa varijabilnom kamatnom stopom (uz ostale nepromenjene uslove otplate zajma):

• 1) ostaje isti
• 2) se smanjuje
• 3) se povećava
• 4) se poveća proporcionalno rastu kamatne stope

29. Kamatna stopa sa kojom ulog od K novčanih jedinica pri kapitalisanju m puta godišnje daje isti efekat na kraju n-te godine kao i isti taj ulog pri godišnjem kapitalisanju naziva se:

• 1) efektivna kamatna stopa
• 2) konformna kamatna stopa
• 3) relativna kamatna stopa
• 4) proporcionalna kamatna stopa

30. Kamatna stopa koja će pri godišnjem kapitalisanju dati isti efekat kao i nominalna kamatna stopa pri kapitalisanju m puta godišnje naziva se:

• 1) konformna kamatna stopa
• 2) relativna kamatna stopa
• 3) efektivna kamatna stopa
• 4) proporcionalna kamatna stopa

31. Трошкови су:

• 1) сви издаци у предузећу
• 2) утрошци елемената производње
• 3) новчани израз утрошених елемената радног процеса
• 4) сви расходи у предузећу

32. Просјечни трошкови су:

• 1) трошкови по мјестима настајања
• 2) основни (природни) трошкови
• 3) трошкови по јединици производа
• 4) индиректни трошкови

33. Фиксни трошкови су:

• 1) трошкови по јединици производа
• 2) трошкови који су у укупном износу исти без обзира на промјену обима производње
• 3) основни (природни) трошкови
• 4) трошкови који су по јединици производа исти без обзира на промјену обима производње

34. Варијабилни трошкови су:

• 1) трошкови који се у укупном износу мијењају са промјеном обима производње
• 2) у укупном износу су стално исти
• 3) општи (индиректни) трошкови
• 4) основни (природни) трошкови

35. Директни (појединачни) трошкови су:

• 1) трошкови погонске режије
• 2) трошкови материјала за израду
• 3) трошкови управно-продајне режије
• 4) амортизација обрачуната по временској методи

36. Калкулација везаних производа се примјењује у предузећима која производе:

• 1) више врста једног производа
• 2) само један производ
• 3) појединачну и малосеријску производњу
• 4) основни производ и споредни (нус) производ

37. Чиста дивизиона калкулација се користи за:

• 1) обрачун зарада
• 2) утврђивање остварене добити
• 3) утврђивање цијене коштања у предузећима која масовно производе само један производ
• 4) утврђивање степена коришћења капацитета

38. Калкулација је метод:

• 1) утврђивања потребних обртних средстава за производњу
• 2) утврђивања цијене коштања и продајне цијене производа
• 3) обрачуна трошкова средстава за рад
• 4) обрачуна трошкова предмета рада

39. Калкулација помоћу додатака се користи у случају:

• 1) производње више различитих производа
• 2) производње неколико сличних производа од исте сировине
• 3) масовне производње једног производа
• 4) утврђивања амортизоване вриједности основних средстава

40. Укупан приход од продаје у предузећу се добија као производ:

• 1) продатог обима производње и тржишних цијена производа
• 2) обима производње и трошкова
• 3) обима производње и цијене коштања производа
• 4) продатог обима производње и цијене коштања

41. Ревалоризација основних средстава представља:

• 1) поновну процјену вриједности основних средстава
• 2) утврђивање фактурне вриједности основних средстава
• 3) утврђивање амортизоване вриједности основних средстава
• 4) продужавање времена обрта основних средстава

42. Економика предузећа је посебна економска наука која изучава:

• 1) економску стварност и законитости у предузећу
• 2) објективне законе производње, размјене, расподјеле и потрошње
• 3) продукционе односе на нивоу држава
• 4) продукционе односе на нивоу привредних дјелатности

43. Извори стицања средстава предузећа могу бити:

• 1) зараде радника
• 2) акумулације и емитовање хартија од вриједности
• 3) трошкови
• 4) расходи

44. Основни циљ управљања средствима је:

• 1) са што мање ангажованих средстава у што краћем року остварити планирану производњу
• 2) ангажовати што више средстава
• 3) обезбиједити што дуже задржавање средстава у предузећу
• 4) продужавање времена обрта обртних средстава

45. Вриједност ангажованих основних средстава у једном репродукционом циклусу је:

• 1) мања од износа трошкова
• 2) већа од износа трошкова
• 3) једнака износу трошкова
• 4) мања или једнака износу трошкова

46. Вриједност ангажованих обртних средстава у једном репродукционом циклусу је:

• 1) мања од износа трошкова
• 2) већа од износа трошкова
• 3) једнака износу трошкова
• 4) мања или једнака износу трошкова

47. Принцип економичности представља:

• 1) захтјев да се са што мањим трошењем радне снаге, материјала и средстава за рад оствари што већи укупни приход
• 2) просјечан радни учинак по раднику
• 3) захтјев да се резултати процеса рада остваре са што мањом масом ангажованих средстава
• 4) количник добити и суме ангажованих средстава

48. Укупне расходе предузећа чине:

• 1) акумулација, трошкови и резервни фонд
• 2) пословни расходи, расходи финансирања и ванредни расходи
• 3) расходи заједничке потрошње и инвестирања
• 4) субјективни и објективни расходи

49. Укупан приход предузећа се остварује по основу:

• 1) амортизације и резерви
• 2) пословних, финансијских и ванредних прихода
• 3) исплата и депозита
• 4) ангажованих средстава

50. Добитак се обрачунава као разлика између:

• 1) ангажованих средстава и расхода
• 2) укупних прихода и укупних расхода
• 3) дохотка и укупних трошкова
• 4) укупних прихода и укупних трошкова

51. Предузеће послује са губитком уколико су:

• 1) укупни расходи већи од укупних прихода
• 2) укупни расходи мањи од укупних прихода
• 3) укупна ангажована средства већа од укупних прихода
• 4) укупни трошкови већи од добити

52. Нето добитак предузећа се дијели на:

• 1) акумулацију, доходак и заједничку потрошњу
• 2) зараде, ванредне расходе и акумулацију
• 3) акумулацију, дио зараде из добити и заједничку потрошњу
• 4) приходе и расходе

53. Набавну вриједност основних средстава чини:

• 1) фактурна цијена
• 2) цијена основног средства
• 3) фактурна цијена увећана за зависне трошкове набавке
• 4) фактурна цијена умањена за зависне трошкове набавке

54. Амортизација је трошак:

• 1) радне снаге
• 2) предмета рада
• 3) средстава за рад
• 4) средстава за производњу

55. Резултати пословања предузећа се могу изразити преко:

• 1) физичког обима производње и цијене коштања
• 2) ангажованих средстава
• 3) укупних расхода
• 4) физичког обима производње, укупног прихода и добитка

56. Принцип рентабилности представља:

• 1) принцип минималног трошења
• 2) просјечан радни учинак
• 3) захтјев да се што већа добит оствари са што мањим износом ангажованих средстава
• 4) количник обима производње и елемената производње

57. Парцијални показатељи пословног успјеха су:

• 1) продуктивност, економичност и рентабилност
• 2) ликвидност, рентабилност и солвентност
• 3) флексибилност, ажурност и ефикасност
• 4) профитабилност, ликвидност и бонитет

58. Основна карактеристика утрошака основног материјала је да:

• 1) не улази у састав новог производа
• 2) улази у састав новог производа
• 3) дјелимично улази
• 4) не опредјељује битно карактеристике производа

59. Под утрошцима средстава за рад подразумијева се:

• 1) субјективно и објективно трошење
• 2) физичко и економско трошење
• 3) објективно и физичко трошење
• 4) економско и неекономско трошење

60. Нето добит се добија када се од бруто добити одбију:

• 1) дивиденда и акумулација
• 2) средства резерви и акумулација
• 3) порези из добити
• 4) средства заједничке потрошње и акумулација

61. Фреквенција датог модалитета обиљежја у скупу показује:

• 1) релативну учесталост тог модалитета обиљежја
• 2) колики је проценат тог модалитета обиљежја у односу на укупан број јединица
• 3) колико пута се тај модалитет јавља у скупу
• 4) просјечну вриједност тог модалитета у скупу

62. Варијанса је мјера дисперзије која се израчунава као:

• 1) просјек одступања свих вриједности обиљежја од аритметичке средине
• 2) збир одступања вриједности обиљежја од аритметичке средине
• 3) просјек квадрата одступања свих вриједности обиљежја од аритметичке средине
• 4) производ одступања вриједности од аритметичке средине

63. Коваријанса је:

• 1) мјера дисперзије једне појаве
• 2) мјера која изражава просјечан степен варијација обиљежја посматраних појава
• 3) мјера квантитативног слагања варијација двије појаве
• 4) мјера централне тенденције појаве

64. Релативни бројеви структуре добијају се:

• 1) стављањем у однос дијела статистичког скупа према скупу као цјелини
• 2) стављањем у однос различитог нивоа једне или више истоимених појава у различитом времену или на различитим мјестима
• 3) стављањем у однос двије разноимене појаве међусобно повезане
• 4) сабирањем свих дијелова скупа ради добијања укупног збира

65. Модус је:

• 1) вриједност обиљежја која се налази у средини серије сређене по величини
• 2) средња вриједност која дијели скуп на два једнака дијела
• 3) вриједност обиљежја која има највећу фреквенцију
• 4) аритметичка средина свих вриједности у серији

66. Интервал варијације представља:

• 1) разлику између највеће и најмање фреквенције
• 2) разлику између највеће и најмање вриједности обиљежја
• 3) посљедњег и првог податка у серији
• 4) збир највеће и најмање вриједности обиљежја

67. Под статистичким обиљежјем се подразумијева:

• 1) јединица посматрања
• 2) особина статистичког скупа
• 3) особина по којој се јединице посматрања међусобно разликују
• 4) особине посматране појаве

68. Индивидуални индекс цијене добија се као однос:

• 1) цијене у посматраном и базном периоду
• 2) цијене у базном и посматраном периоду
• 3) вриједности у посматраном и базном периоду
• 4) количине у посматраном и базном периоду

69. Интервална временска серија је:

• 1) низ статистичких података у узастопним временским моментима
• 2) низ статистичких података у узастопним временским интервалима
• 3) низ података распоређених по категоријама без временске димензије
• 4) низ података сортираних искључиво по величини, независно од времена

70. Корелациона анализа омогућава утврђивање:

• 1) степена слагања варијација посматраних појава
• 2) тенденције развоја варијација посматраних појава
• 3) најчешће вриједности посматраног обиљежја
• 4) распона (интервала) варијације обиљежја

71. Коефицијент варијације представља:

• 1) степен слагања варијација посматраних појава
• 2) однос стандардне девијације и аритметичке средине једне исте појаве
• 3) просјечан износ појава
• 4) збир свих одступања од аритметичке средине

72. Геометријску средину користимо за израчунавање просјека:

• 1) када постоје велике апсолутне разлике
• 2) када нису велике апсолутне разлике
• 3) серије података који показују неке карактеристике геометријске прогресије
• 4) када су подаци симетрично распоређени око аритметичке средине

73. Медијана је:

• 1) фреквенција интервала која се налази у средини серије
• 2) вриједност обиљежја са највећом фреквенцијом
• 3) вриједност обиљежја која суму фреквенција дијели на два једнака дијела
• 4) највећа вриједност обиљежја у серији

74. Линија тренда изражава:

• 1) просјечно кретање појаве на дуги рок
• 2) просјечан закономјеран квантитативни однос између двије посматране појаве изведен на основу распореда и величине парова њихових података
• 3) најчешћу појаву у посматраном скупу
• 4) степен расипања података око средње вриједности

75. Тврђење које се тестирањем статистичких хипотеза провјерава назива се:

• 1) Нулта хипотеза
• 2) Алтернативна хипотеза
• 3) Описна статистика
• 4) Репрезентативни узорак

76. Статистичко закључивање се састоји из:

• 1) статистичког оцјењивања и тестирања статистичких хипотеза
• 2) регресионе анализе
• 3) анализе временских серија
• 4) табеларног приказа података

77. Експоненцијални тренд користи се:

• 1) када серија података показује карактеристике геометријске прогресије
• 2) код појава чије се кретање и развој изражава у праволинијском смјеру
• 3) искључиво када су подаци константни кроз вријеме
• 4) само када је зависност између појава негативна

78. Предмет Статистике је:

• 1) анализа варијабилних појава
• 2) анализа обиљежја
• 3) анализа фреквенција
• 4) анализа геометријских фигура и површина

79. Особине (одлике) по којима се јединице скупа разликују или се могу разликовати, називају се:

• 1) обиљежја
• 2) фреквенције
• 3) варијације
• 4) индекси

80. Модус је:

• 1) израчуната средња вриједност
• 2) позициона средња вриједност
• 3) показатељ дисперзије
• 4) показатељ асиметрије

81. Аритметичка средина:

• 1) зависи од екстремних вриједности обиљежја у серији
• 2) не зависи од екстремних вриједности обиљежја у серији
• 3) увијек је једнака медијани
• 4) не може се израчунати за бројчане податке

82. Геометријска средина је:

• 1) израчуната средња вриједност
• 2) позициона средња вриједност
• 3) приближна средња вриједност
• 4) мјера асиметрије распореда

83. За израчунавање показатеља асиметрије користи се:

• 1) трећи централни моменат
• 2) други централни моменат
• 3) оба наведена централна момента
• 4) први централни моменат

84. Показатељ спљоштености распореда израчунава се примјеном:

• 1) трећег централног момента
• 2) четвртог централног момента
• 3) трећег и четвртог централног момента
• 4) другог централног момента

85. Циљ регресионе анализе је:

• 1) утврђивање мјере квантитативног слагања између појава
• 2) оцјена и предвиђање понашања зависно промјенљиве
• 3) идентификација зависности и независно промјенљиве
• 4) утврђивање најчешће вриједности у распореду

86. Циљ корелацоне анализе је:

• 1) утврђивање мјере квантитативног слагања између појава
• 2) оцјена и предвиђање понашања зависно промјенљиве
• 3) идентификација зависности и независно промјенљиве
• 4) одређивање средње вриједности посматране појаве

87. Ако је коефицијент просте линеарне корелације р = 1,30, тумачимо да је:

• 1) веома висока директна корелација
• 2) веома висока инверзна корелација
• 3) грешка у израчунавању
• 4) слаба директна корелација

88. Просјечна годишња стопа раста је:

• 1) релативна мјера
• 2) апсолутна мјера
• 3) мјера централне тенденције
• 4) мјера дисперзије

89. Тренд се користи у:

• 1) динамичкој анализи
• 2) регресионој анализи
• 3) корелационој анализи
• 4) класификацији података по категоријама

90. Једначина линеарног тренда израчунава се:

• 1) примјеном метода најмањих квадрата
• 2) примјеном матрица
• 3) примјеном детерминанти
• 4) примјеном аритметичке средине фреквенција

91. Социологија се као наука конституише:

• 1) У другој половини 18. вијека
• 2) У првој половини 19. вијека
• 3) У другој половини 19. вијека
• 4) У првој половини 20. вијека

92. Првобитни назив за социологију био је:

• 1) Социјална биологија
• 2) Социјална филозофија
• 3) Социјална историја
• 4) Социјална физика

93. Како се зове социолог који је увео појам социолошка имагинација (машта), а који означава способност сагледавања контекста који обликује наше лично доношење одлука, као и одлуке које доносе други?

• 1) Огист Конт
• 2) Рајт Милс
• 3) Карл Маркс
• 4) Емил Диркем

94. Херберт Спенсер је у социологију увео појам:

• 1) Еволуције
• 2) Револуције
• 3) Стратификације
• 4) Алијенације

95. Којим изразом (термином) се означава укупност веза у које људи ступају једни са другима ради обављања заједничке дјелатности и одржавања индивидуалног и друштвеног живота?

• 1) Приватни односи
• 2) Јавни односи
• 3) Друштвени односи
• 4) Породични односи

96. Како се назива техника коју је развио Јакоб Морено, а која друштвене односе посматра као моделе међуљудског повезивања пуем узајамног привлачења и одбијања?

• 1) Социјализација
• 2) Социометрија
• 3) Социограмија
• 4) Социјална аномија

97. Како се (према схватању Огиста Конта) назива фаза развоја друштва која се испољава кроз вјеровање у натприродне силе и у моћ ствари и бића?

• 1) Теолошка
• 2) Метафизичка
• 3) Позитивистичка
• 4) Научна

98. Како се (према схватању Емила Диркема) назива тип солидарности који је својствен примитивним друштвима, чије чланове на окупу држи неразвијена подјела рада и чињеница да сви обављају исту врсту послова?

• 1) Органска солидарност
• 2) Вјештачка солидарност
• 3) Механичка солидарност
• 4) Природна солидарност

99. Који појам означава релативно трајан однос између дијелова друштва?

• 1) Друштвени пејзаж
• 2) Друштвена форма
• 3) Друштвени састав
• 4) Друштвена структура

100. Како се називају велике, сложене и трајне друштвене групе састављене од појединаца и друштвених група које говоре истим језиком, живе на истој територији и имају заједничку политичку и културну историју?

• 1) Државе
• 2) Племена
• 3) Етничке групе
• 4) Родови

101. Који појам се односи на рангирање људи у неком друштву на основу богатства, прихода, образовања, породичног поријекла и друштвене моћи?

• 1) Друштвено раслојавање
• 2) Природно раслојавање
• 3) Политичко раслојавање
• 4) Породично раслојавање

102. Сви облици друштвене стратификације у историји су се заснивали на неједнакости између појединаца у погледу богатства, угледа и још једног фактора. Који је тај трећи фактор?

• 1) Физичка снага
• 2) Образовање
• 3) Интелигенција
• 4) Моћ

103. Омладински, студентски, феминистички, антиглобалистички, еколошки и антинуклеарни друштвени покрети могу се окарактерисати као:

• 1) Стари друштвени покрети
• 2) Нови друштвени покрети
• 3) Системски друштвени покрети
• 4) Антисистемски друштвени покрети

104. Како се назива правно-политичка установа са организованим обликом политичке власти?

• 1) Странка
• 2) Покрет
• 3) Држава
• 4) Територија

105. Којим изразом се означава најегзактнија, најистинитија духовна творевина, којом се открива стварност онаква каква јесте?

• 1) Наука
• 2) Религија
• 3) Филозофија
• 4) Метафизика

106. Како се назива свеукупност материјалних и духовних добара неког друштва, тј. свеукупно људско стваралаштво?

• 1) Умјетност
• 2) Филозофија
• 3) Наука
• 4) Култура

107. Макс Вебер је истицао значај религије у друштвеним промјенама, посебно истичући у том погледу улогу религије у развоју:

• 1) Кинеске цивилизације
• 2) Западног капитализма
• 3) Арапских друштава
• 4) Руског друштва

108. Најстарија монотеистичка религија је:

• 1) Јеврејство
• 2) Хришћанство
• 3) Ислам
• 4) Будизам

109. Наука која се бави проучавањем морала је:

• 1) Право
• 2) Политика
• 3) Социологија
• 4) Етика

110. Ријеч филозофија у преводу значи:

• 1) Љубав према врлини
• 2) Љубав према ближњем
• 3) Љубав према мудрости
• 4) Љубав према богу

111. Шунд означава:

• 1) Филм или телевизијску серију без умјетничке вриједности
• 2) Књижевно дјело без умјетничке вриједности
• 3) Позоришну представу без умјетничке вриједности
• 4) Музичко дјело без умјетничке вриједности

112. Скинхедси у Енглеској представљају припаднике:

• 1) Владајуће културе
• 2) Поткултуре
• 3) Контракултуре
• 4) Масовне културе

113. У примарној социјализацији најважнију улогу има:

• 1) Породица
• 2) Школа
• 3) Вршњачка група
• 4) Медијско окружење

114. Теорије друштвених промјена које заговарају став о неминовности непрестаног враћања друштва на почетни степен развоја називају се:

• 1) Еволуционистичке теорије
• 2) Револуционарне теорије
• 3) Теорије модернизације
• 4) Цикличне теорије

115. Како се назива тип друштвене покретљивости који означава помјерање са једног положаја на други положај у структури друштвених односа?

• 1) Просторна друштвена покретљивост
• 2) Хоризонтална друштвена покретљивост
• 3) Вертикална друштвена покретљивост
• 4) Географска друштвена покретљивост

116. Којим термином се означава процес масовног досељавања становништва у градске средине?

• 1) Модернизација
• 2) Урбанизација
• 3) Деаграризација
• 4) Индустријализација

117. Индустријска револуција која је започела крајем 20. вијека и заснива се на новим открићима из сфере информационих технологија и потрази за обновљивим изворима енергије назива се:

• 1) Прва индустријска револуција
• 2) Друга индустријска револуција
• 3) Трећа индустријска револуција
• 4) Четврта индустријска револуција

118. Политички критеријум друштвеног развоја примарно подразумијева:

• 1) Појављивање снажних политичких вођа који доносе одлуке независно од устава и закона земље
• 2) Искључиво остваривање интереса сопствене државе у међународним односима
• 3) Првенствену посвећеност јачању војне моћи земље
• 4) Могућност остварења вишег степена људских слобода

119. Глобализација се најчешће посматра кроз:

• 1) Економске аспекте
• 2) Политичке аспекте
• 3) Друштвене аспекте
• 4) Културне аспекте

120. Према Маршалу Меклуану, савремени канали комуникације претварају свијет у:

• 1) Глобалну државу
• 2) Глобалну културу
• 3) Глобално село
• 4) Глобални град

121. Шта најбоље описује појам оскудности у економији?

• 1) Ограниченост ресурса у односу на неограничене потребе
• 2) Неограничену доступност добара и услуга
• 3) Равномјерну расподјелу дохотка
• 4) Смањење производње због технологије

122. Који фактор производње је најдиректније повезан са развојем дигиталне економије и вјештачке интелигенције?

• 1) Земља
• 2) Рад
• 3) Капитал
• 4) Знање и људски капитал

123. Бруто домаћи производ (БДП) мјери:

• 1) Вриједност све имовине у држави
• 2) Укупне пореске приходе
• 3) Вриједност финалних добара и услуга произведених у земљи у одређеном периоду
• 4) Укупни извоз умањен за увоз

124. Који показатељ се често користи за мјерење развоја, а не само раста?

• 1) Девизне резерве
• 2) Номинални БДП
• 3) Инфлација
• 4) Индекс хуманог развоја (HDI)

125. Циркуларна економија означава:

• 1) Модел који подстиче поновну употребу, рециклажу и смањење отпада
• 2) Економију засновану искључиво на извозу
• 3) Централно планирање производње
• 4) Тржиште са доминацијом монопола

126. Основна функција централне банке је:

• 1) Одређивање цијена производа
• 2) Вођење монетарне политике и очување финансијске стабилности
• 3) Директно финансирање предузећа
• 4) Контрола спољне трговине

127. На дигиталним тржиштима (платформе) важи да:

• 1) Понуда увијек превазилази тражњу
• 2) Тржишни механизми не утичу на цијене
• 3) Алгоритми и платформе утичу на формирање цијена и доступност производа
• 4) Цијене се формирају само законом

128. Кључни фактор конкурентности земље у глобалној економији је:

• 1) Површина државе
• 2) Број становника
• 3) Ниво царина
• 4) Иновације и продуктивност рада

129. ESG означава:

• 1) Европски споразум о трговини
• 2) Еколошке, друштвене и управљачке критеријуме у пословању
• 3) Електронски систем плаћања
• 4) Економски систем глобализације

130. Основна сврха фискалне политике је:

• 1) Управљање јавним приходима и расходима ради стабилности и развоја
• 2) Одређивање девизног курса
• 3) Контрола понуде новца
• 4) Контрола приватног сектора

131. Микроекономија првенствено проучава:

• 1) Инфлацију и незапосленост у земљи
• 2) Понашање појединаца и фирми и њихове одлуке на тржишту
• 3) Укупне јавне финансије
• 4) Спољнотрговински биланс

132. Закон тражње каже да, уз остало непромијењено:

• 1) Са растом цијене тражена количина расте
• 2) Са падом цијене тражена количина опада
• 3) Са растом цијене тражена количина опада
• 4) Тражња не зависи од цијене

133. Шта је опортунитетни трошак?

• 1) Трошак рекламирања
• 2) Вриједност најбоље пропуштене алтернативе
• 3) Укупни фиксни трошак
• 4) Порез на добит

134. Еластична тражња значи да:

• 1) Тражена количина мало реагује на промјену цијене
• 2) Тражена количина не реагује на промјену цијене
• 3) Тражена количина реагује релативно јаче него цијена
• 4) Тражња расте кад цијена расте

135. Инфлација је најбоље описана као:

• 1) Пад општег нивоа цијена
• 2) Раст општег нивоа цијена током времена
• 3) Раст производње
• 4) Раст извоза

136. Реални БДП (у односу на номинални) служи да:

• 1) Повећа порезе
• 2) Прикаже производњу без утицаја промјене цијена (инфлације)
• 3) Прикаже само извоз
• 4) Прикаже само јавну потрошњу

137. Главни циљ предузећа у условима тржишне економије (у стандардном моделу) је:

• 1) Максимизација профита
• 2) Минимизација броја радника
• 3) Максимизација пореза
• 4) Минимизација прихода

138. Фиксни трошкови су трошкови који:

• 1) Расту пропорционално производњи
• 2) Не зависе од обима производње у кратком року
• 3) Увијек су нула
• 4) Постоје само у дугом року

139. Тржишна структура са једним продавцем и многим купцима је:

• 1) Полипол
• 2) Олигопол
• 3) Монопол
• 4) Монопсонија

140. Олигопол је тржиште на којем:

• 1) Постоји један понуђач
• 2) Постоји много малих понуђача
• 3) Постоји мали број доминантних понуђача
• 4) Постоји један купац

141. Јавна добра карактеришу:

• 1) Искључивост и ривалитет
• 2) Неискључивост и неривалитет
• 3) Искључивост и неривалитет
• 4) Неискључивост и ривалитет

142. Негативна екстерналија је када:

• 1) Трошкове трпи само произвођач
• 2) Трошак или штета пада и на трећа лица која нису учесници трансакције
• 3) Држава субвенционише производњу
• 4) Потрошач добија попуст

143. Незапосленост која настаје због преласка радника између послова (време тражења посла) је:

• 1) Фрикциона
• 2) Структурна
• 3) Циклична
• 4) Сезонска

144. Дефицит буџета значи да

• 1) Јавни приходи су већи од расхода
• 2) Јавни приходи су једнаки расходима
• 3) Јавни расходи су већи од прихода
• 4) Држава нема дуга

145. Девалвација/депрецијација валуте (слабљење валуте) најчешће:

• 1) Чини увоз јефтинијим
• 2) Чини извоз скупљим странцима
• 3) Чини извоз конкурентнијим, а увоз скупљим
• 4) Нема утицаја на трговину

146. Компаративна предност значи да земља треба да се специјализује у производњи добара:

• 1) Која производи по највишим трошковима
• 2) У којима има најнижи алтернативни (опортунитетни) трошак
• 3) Која највише увози
• 4) Која нема потражњу

147. Камата је најчешће:

• 1) Цијена капитала/новца у времену
• 2) Порез на доходак
• 3) Надница по сату
• 4) Трошак амортизације

148. Берза је тржиште на којем се најчешће тргује:

• 1) Само храном
• 2) Финансијским инструментима (акције, обвезнице и сл.)
• 3) Само некретнинама
• 4) Само радном снагом

149. Под продуктивношћу рада најчешће се подразумијева:

• 1) Број радника у предузећу
• 2) Производња по јединици рада (нпр. по раднику или по сату)
• 3) Укупни трошкови фирме
• 4) Висина пореза

150. Када цијена на тржишту падне испод равнотежне, најчешће настаје:

• 1) Вишак понуде
• 2) Вишак тражње (несташица)
• 3) Потпуна равнотежа
• 4) Смањење тражње

151. Informacioni sistem je:

• 1) Skup računara povezanih internetom
• 2) Sistem za igranje video igara
• 3) Sistem za prikupljanje, obradu, čuvanje i distribuciju informacija
• 4) Operativni sistem računara

152. Softver predstavlja:

• 1) Fizičke komponente računara
• 2) Programsku komponentu računarskog sistema
• 3) Vrstu memorije
• 4) Ulazni uređaj

153. CPU je skraćenica za:

• 1) Central Processing Unit
• 2) Computer Personal Unit
• 3) Central Program Utility
• 4) Control Peripheral Unit

154. RAM memorija služi za:

• 1) Trajno skladištenje podataka
• 2) Privremeno čuvanje podataka tokom rada
• 3) Napajanje računara
• 4) Čuvanje BIOS-a

155. Nakon gašenja računara sadržaj RAM memorije:

• 1) Ostaje sačuvan
• 2) Briše se
• 3) Premješta se na hard disk
• 4) Kopira se u BIOS

156. Cloud computing omogućava:

• 1) Lokalno skladištenje podataka
• 2) Korišćenje resursa putem interneta
• 3) Brisanje fajlova
• 4) Formatiranje diska

157. Algoritam je:

• 1) Programski jezik
• 2) Skup uređaja
• 3) Uređen skup pravila za rješavanje problema
• 4) Operativni sistem

158. Koji od navedenih je operativni sistem?

• 1) Linux
• 2) Excel
• 3) Chrome
• 4) Java

159. Koja komponenta nije dio hardvera?

• 1) Matična ploča
• 2) Procesor
• 3) Windows 11
• 4) RAM

160. 1 bajt sadrži:

• 1) 4 bita
• 2) 8 bita
• 3) 16 bita
• 4) 1024 bita

161. Koji od navedenih je programski jezik?

• 1) Windows
• 2) Python
• 3) BIOS
• 4) SSD

162. HTML se koristi za:

• 1) Upravljanje bazom podataka
• 2) Programiranje mikrokontrolera
• 3) Kreiranje web stranica
• 4) Obradu slike

163. SQL se koristi za:

• 1) Obradu grafikeUpravljanje bazama podataka
• 2) Upravljanje bazama podataka
• 3) Izradu operativnih sistema
• 4) Dizajn mreže

164. Firewall služi za:

• 1) Povećanje brzine CPU
• 2) Zaštitu mreže od neovlaštenog pristupa
• 3) Povećanje RAM memorije
• 4) Čuvanje fajlova

165. Phishing je:

• 1) Vrsta programskog jezika
• 2) Oblik sajber prevare
• 3) Operativni sistem
• 4) Mrežna topologija

166. Koja topologija mreže koristi centralni čvor?

• 1) Magistrala
• 2) Prsten
• 3) Zvijezda
• 4) Linijska

167. SSD disk je brži od HDD jer:

• 1) Ima veći ekran
• 2) Koristi memorijske čipove bez pokretnih dijelova
• 3) Ima više kablova
• 4) Radi na višoj temperaturi

168. U Excel-u formula mora početi znakom:

• 1) +
• 2) -
• 3) =
• 4) *

169. Funkcija za sabiranje u Excel-u je:

• 1) SUM
• 2) AVG
• 3) MAX
• 4) COUNTIF

170. Vještačka inteligencija (AI) omogućava:

• 1) Mehaničko skladištenje podataka
• 2) Automatsko donošenje odluka na osnovu podataka
• 3) Zamjenu RAM memorije
• 4) Instalaciju softvera

171. Internet protokol za prenos web stranica je:

• 1) FTP
• 2) HTTP
• 3) SMTP
• 4) BIOS

172. IoT predstavlja:

• 1) Internet of Things
• 2) Internal Operating Tool
• 3) Input Output Technology
• 4) Integrated Online Terminal

173. Dvofaktorska autentifikacija povećava sigurnost jer:

• 1) Koristi dva monitora
• 2) Kombinuje lozinku i dodatni verifikacioni faktor
• 3) Ubrzava internet
• 4) Instalira antivirus

174. GPU se primarno koristi za:

• 1) Obradu grafike
• 2) Upravljanje bazama podataka
• 3) Pokretanje operativnog sistema
• 4) Mrežnu komunikaciju

175. \( 2^{10} \) iznosi:

• 1) 512
• 2) 1000
• 3) 1024
• 4) 2048

176. Koji fajl sistem koristi Windows?

• 1) NTFS
• 2) EXT4
• 3) HFS+
• 4) APFS

177. Enkripcija znači:

• 1) Brisanje podataka
• 2) Kompresovanje podataka
• 3) Kodiranje podataka radi zaštite
• 4) Umnožavanje podataka

178. Program otvorenog koda (open source) znači da:

• 1) Je besplatan samo za studente
• 2) Njegov izvorni kod je dostupan javnosti
• 3) Radi samo online
• 4) Nema licencu

179. Koja memorija je najbrža?

• 1) HDD
• 2) SSD
• 3) Cache
• 4) USB

180. Virtualna mašina omogućava:

• 1) Fizičku nadogradnju procesora
• 2) Pokretanje drugog operativnog sistema unutar postojećeg
• 3) Brisanje BIOS-a
• 4) vanhaUbrzavanje štampača